Ne samo "Zvezdani ratovi" već celokupna filmska industrija USA je u službi veličanja "američkog sna" i "tradicionalnih američkih vrednosti". Gledano sa vojne tačke gledišta, u pitanju je psihološki rat, najširih razmera, nevino civilni, koji je i kod nas ostavio strašne posledice. Na žalost mnogi nisu svesni toga, već i dalje sanjaju... Snovi nisu krivično delo ali posledice su ipak strašne, strašnije i od krivičnog dela. Zato sanjajte, a u javi, kad se probudite, pitajte sebe ... Ako Vam se odgovori ne sviđaju ili ih ne želite spoznati, Vi opet sanjajte, možete i uz američke filmove.

Nekada je komercijalni američki film imao i nekog čara, duha onog vremena, kako je od amerike nastao globalni razbojnik i ludak tako je i američki film izgubio svaki duh, ostlai su samo specijalni efekti i akcija, akcija... Od stotinu filmova koje naprave možda jedan vredi za pogledati.

analitichar lepo i korektno zakljuchi da ga je strah uvatio raspadanjem SSSR-a jer STRAH je bio LEPAK koji je bio "jedinstvo" americhke "nacije".
Pa dalje veli da je to glavni razlog ZVERSTAVA od tad do dana danashnjeg.

Udario šibicar na šibicara.

A jeste li razmisljali, da za pocetak, odbacite i zle americke ajfone, androide i kompjutere?

@Cviko i kompanijo

Mislite kineske?

Jednako kao sto je Dzordz Lukas Amerikanac, tako i iza ajfona, androida i kompjuterskih sistema stoje Amerikanci. Rekao bih da je to vrlo sumnjivo, i coveka zdravih shvatanja tera na razmisljanje, sta je tome cilj? Da nas otudje jedne od drugih, da nas nateraju da sanjamo? Da bi Cviko i kompanija bili ubedljivi u svojim shvatanjima, svakako treba da odbace te zle americke tvorevine.

Meni su mnogo bolji filmovi američke B-produkcije, ove, kako ih autor nazva, franšize,nisu mi po volji. Takođe mi je draže čitati Tanasićeve tekstove u kojima govori o Kosovskom mitu, nego ove o američkim svemirskim dogodovštinama. Film je skupa rabota i normalno je da se ide ka tome da, ako ne zaradi, svaki film barem pokrije uložena sredstva u njegovo stvaranje. Sad se može pričati o podilaženju publici i kako je komercijalizacija naštetila filmu kao umetnosti, ali, po meni, ima nešto važnije kad je u pitanju ova vrsta filmova.
A to je upravo borba DOBRA i ZLA kao glavna odrednica ovih blokbastera. Filmovi Lukasa,Spilberga i sličnih autora pružaju Amerikancima lažni osećaj da se nalaze na strani DOBRA, iako se, uzimajući u obzir američke vojne intervencije sa zločinima i užasima koje proizvode,Amerikanci sa sve Holivudom i Diznilendom, definitivno nalaze na strani ZLA. nastavak

Film ne može da utiče na nestanak kulture, može da utiče samo na onog koji se prikrivao da je "kulturan" a ustvari je običan primitivac i intelektualno nedorastao.
"čobani" i najveće "seljačine" tokom komunističke okupacije isplivavali kao "elita" dok je generacijama ispiran mozak sa "partizanskim filmovima" snimljenim po ugledu na američke kaubojske filmove gde su "dobri" partizani (kauboji) ubijali "loše" četnike (indijance)

Urušavanje ionako krhke kulture je eksplodiralo za vreme okupacije Srbije 90tih od komunističkog prevaranta Miloševića čiji je režim učinio sve da kriminalizuje i vulgarizuje kompletno društvo da bi mogao nesmetano da izdaje Srbe na Balkanu i da pljačka po Srbiji, što ne vide oni kojima je mozak nepovratno oštećen komunističkom propagandom.

Sinoć sam odgledao film. Mislim da spada u 5 najdosadnijih,najnelogičnijih i najpraznijih filmova. Film bez zapleta,logike,napetosti...žali bože para. Hteo sam da izadjem,ali bio sam u društvu. Inače bioskop je bio 30% popunjenosti.

@ Insajder & @ @JAroslav

Kao što mudro kaže ona izreka, siromašne duhom nikada ne treba tražiti zato što će se oni uvek sami javiti. Tužno je čitati komentare ljudi koji kao vi svoj krajnje simplifikovan i primitivan weltanschauung žele da prikažu kao onaj jedini mogući. U mojih deset omiljenih filmova na primer nema niti jednog američkog filma zato što tamo nije nikada ni snimljen dobar film a reći da je Tarkovski snimao filmove radi para je najgora moguća blasfemija dostojna najgorih primitivaca koji sve ostale pokušavaju da svuku u svoj plitki mentalni kal. Filmovi su umetnost a ne jeftina zabava kako su vas pogrešno naučili i nema nikakve razlike između gledanja pijanog polusveta i profuknjača kako se valjaju na Farmi po blatu i gubljenja dva sata u gledanju ovog nedotupavnog đubreta za zombifikovanu rulju. Filmovi posmatrani kao umetnost a ne kao zaglupljujuća zabava se prave da bi odsjaj apsoluta preneli na filmsku traku i da bi gledaoc izašao saznavši nešto o sveopštem poretku stvari.

U pravu ste - siromašni duhom se sami jave.

A talibani i ziloti pri tome urlaju na sav glas.

A deset najboljih filmova.

pa ovako:

1. Ostrov (The Island), 2006, Pavel Lugin
2. PK, 2014 - indijski film, Rajkumar Hirani
3. Tri idijota - indijski film, Rajkumar Hirani
4. Maratonci trče počasni krug
5. Ko to tamo peva
6. Balkanski Špijun
7. Sjaćaš li se, Dolly bell
8. Slumdog Millionaire (indijsko-britanski, novela Vikas Swarupa.
9. Amelija (francuski)
10. Abre los ojos (španski).

A američki:

1. Leon (zapravo francuski, Luc Besson)
2. Prometheus, Ridley Scott (zapravo Britanski)
3. Office Space 1999, Mike Judge
4. Groundhog Day 1993, Harold Ramis
5. Amadeus 1984, Milos Forman
6. Great Expectations 1998, Alfonso Cuaron (meksikanac)
7. The Island 2005, Michael Bay
8. Mission 1986, Roland Joffe (Britanac)
9. Snatch 2000, Guy Ritchie
10.Just Friends 2005, Roger Kumble

A Star Wars je interesantan serijal za svoje vreme, ali plitak...

Odličan članak, Nikola! Svim ljubiteljima epopeje preporučujem ovaj članak.

Svim hejterima... ko ne voli, ne mora ni da gleda.

Nije ovo stvar od koje život zavisi, ali mnogima je stvar od istinske životne važnosti.

Lep tekst. Ne verujem da je ova tema mesto za jeftini antiamerikanizam: naravno da Ratovi Zvezda mogu da se tumače kao politička propaganda i sl. No, serijal duguje popularnost arhetipskoj priči: ponovo ne banalizovanoj bobri dobra i zla, već upravo trnovitom putu do dobra, u kome uvek ima mesta za pad, i u kome se padovi - često fatalni - redovno dešavaju. Sudbina Anakina Skajvokera, alijas Darta Vejdera, zapravo je priča o usponu, padu i vaskrsnuću, i to uz pomoć deteta koje, za razliku od oca, bira teži i bolji put - i time spasava i sebe, i posrnulog oca, pa na kraju i univerzum. Mislim da bi svaki pravoslavni monah "potpisao" ovakav narativ.

Moj problem je što sve ovo nisam video u novom filmu, tj. kritika mi je mnogo bolja nego film: priča fragmentisana, rodbinski odnosi poput španske serije, glavni dramski momenat nemotivisan, a psihopatologija negativca prenaglašena (nasuprot autoru, meni prelazak na "tamnu stranu" treba da ima dublju metafiziku od maminih i tatinih svađa).

Mislim da je nesuvislo ocrnjivati americku filmsku industriju,odricuci joj znacaj koji ima za razvoj filmske umetnosti.Negirati americku filmsku industriju,znaci negirati film kao deo umetnickog stvaralastva..Imaju amerikanci i te kako vrhunskih svetskih ostvarenja.Bisera svetske kinematografije.Pocev od sjajne plejade glumaca i rezisera uz koje smo odrastali,pa sve do danasnjih dana.Covek moze da ne voli ameriku,u koje i ja spadam,ali odricati joj zasluge za razvoj filmskog stvaralastva ili joj odricati neosporno l zasluzeno liderstvo u sferi ove grane umetnosti je besmislica.Kao sto je besmislica - najcesca inace,povezivanje filma sa sferom ideologije ili cak politike.Pri tome pojedinacni filmski ekscesi nikako ne mogu umanjiti vrednost,znacaj i zasluge americkog filma za doprinos svetskoj kulturnoj bastini.

Br’te Nikola, pomaže Bog!

Sa velikim interesovanjem sam čitao Vaše tekstove i slušao emisije u kojima ste učestvovali i zato smatram da imam pravo da pitam - čime se Vi to bavite? O čemu je ovde reč?

@ Insajder

Otužno je na granici sa zasmejavajućim čitati toliku količinu primitivizma koji je da komedija bude veća povezan sa nekom vrstom ponosa!? Pokušaću da vam objasnim mada nekome toliko prostoproširenom je čini mi se jako teško bilo šta pojasniti a još manje objasniti. Dakle to bi vam bilo isto kao da vi kažete šrafciger a ja vama kažem da volite Nemce.

@ ivan3012

U Americi je poslednji iole pristojan film snimljen pre nekih trideset godina a dobar, zaista dobar nije snimljen nikada. Tvrditi da je Amerika zaslužna za razvoj filma kao umetnosti je smešno u najmanju ruku, prosto zato što je u Americi film roba za prodaju a ne umetnost i tako je oduvek. Nažalost ljudi se od malih nogu preko pogubnog uticaja televizije uče da postoje samo američki filmovi i samim time im se formira ukus da su jedino sposobni da pojme neke slične splačine. Suštinske razlike između Grand parade i Holivuda nema, Grand parada vam je samo loš odraz holivudskog primitivizma zaogrnutog u ” glamur ”.

@ @Spiridon

Ne znam šta da vam kažem, kada bi vam neko drugi rekao da Svetlana Ceca Veličković-Ražnatović ili Jelena Karleuša svejedno nisu nikada otpevale ništa sem najgoreg šunda i otužnog kiča vi bi se verovatno i složili sa njim bez toga da sebe smatrate zilotom ili talibanom. E vidite i pored najbolje namere nisam uspeo da uvidim sve ove godine razliku između onoga što predstavlja američki film i bilo koja od ovdašnjih turbo folk diva, porivi su isti, način na koji se stvara ” umetnost” je isti i na kraju krajeva rezultati su potpuno bezvredno isti. Ono što razlikuje vaš ili bilo čiji ” objektivan ” stav da su ovdašnje turbo-Grand parada-folk dive samo najobičnije primitivke i moj zilotizam je takozvani prag poimanja. U prevodu vaša ili tog nekog ” objektivnog ” ocenjivača loše obrazovana ” urbana ” okolina je svojim uticajem formirala pogrešan stav od tome da su Ceca & Jeca nešto drugo od Mel Gibsona, De Nira, Paćina ili koga god, a ono u suštini jedno te isto...

@ Insajder

Kao što rekoh teško je prostoproširenom primitivcu bilo šta objasniti, zato što je takav kakav jeste ne mnogo pametan ali zato uvek nadobudno ponosan na svoj primitivni prostakluk. Sačekajte da li to što cela Srbija uključujući i vas naravno, sem ovde kada se dosetite odvrtača, koristi reč šrafciger znači da mi kao narod volimo Nemce ili je nešto drugo u pitanju. Sačekajte da li su za vas i taj vaš radikalni polusvet obožavaoci Amerike ili Engleske svi oni koji kažu internet ili nisu, sad sam već zbunjen. Čini mi se da bi samo trebali da se usaglasite sami sa sobom, ako vam to nadobudni prostakluk naravno dozvoli, jer me čas napadate za strane reči a čas za to da ne volim ništa zapadno tj američko. Inače primećuje se da ste radikal onako na prvi pogled, to je taj dobro poznati vonj kafansko-prostačkog kvazinacionalizma koji mrzi sve zapadno sem Tom Kruza i ostale mu holivudske bratije.

Spiridon...Drago mi je i cini mi cast sto se jedan ocigledno vrsni poznavalac i neosporni svetski autoritet po pitanjima filma i filmske umetnosti-poput vas - osvrnuo na moj skromni komentar..Priznajem gresku,i molim izvinjenje za svoje neznanje i odbranu onoga sto je neodbranjivo..Potpuno sam smetnuo s uma da je pocetak filma ,narocito period nemog filma nastao u severnom Azerbejdzanu,a ne u Americi..Holivud zapravo sem nekolicine bezvrednih amatera npr.Bogarta/Kazablanka/,Lorin Bekol,rezisera Dzordza Stivensa/Sejn/,Klerka Gebla,Kirka Daglasa i nije dao bilo sta vredno pomena..Sve je to samo komercijala,a poznato je da se pravi umetnicki filmovi -ne prodaju..Prodaje se i gleda samo bezvredno americko smece..Ni jedan americki film nije ni blizu duboko misaonim`prizorima iz bracnog` zivota ili `sedmom pecatu`..jednog bergmana..A da i ne spominjemo vanvremenska dostignuca turkmenskog crnog talasa koji je obelezio jednu epohu..Sta da kazem,sem da ste potpuno u pravu..

Zašto odvrtač, a ne navrtač?
Drugim rečima, ja sam davno hteo da postavim radikalno pitanje: da li film uopšte može biti umetnost?
Znam da se mnogima neće dopasti, ali... ako znamo da pop/rock nije ništa više od poDkulture, čime se druge novotarije kvalifikuju kao velika dostignuća duha?

Sad samo nek me neko ubedi da su Bitlsi/Elvis i slični odrpanci pravili umetnost...

Pokušaji komentatora da umanje odlično, i na momente iscrpno napisanu kritiku ovog nastavka sada već legendarne Lukasove obrade samurajskih filmova, spejs opera iz tridesetih, kao i pre svega najvećeg serijala književne naučne fantastike serijala o zadužbini i carstvu Isaka Asimova, samo pokazuju koliko je na ovim prostorima pritajene mržnje nastale pre svega u ne poimanju činjenica šta je to imperija, i kao se taj vrhunac državnog uređenja stvara i održava. Pre svega propagandom, svesnom i nametljivom, kao što su to radili Nacisti, Rusi u Sovjetskoj eri. Ili podsvesnom, kao što to rade amerikanci. To što smo se mi nažalost našli na meti te imperije, nije američka, nego pre svega naša krivica. To naravno ne znači da ne treba da uživamo u filmovima, muzici, ili bilo čemu što dolazi sa omraženog zapada. Mada ta omraza se može podvesti pod bes zbog neispunjenog snao o sopstvenoj imperiji. Jer,kako god gledali, vlažni san svek nacije je da bude Rim namesto Rima, ili Kalif na mesto Kalifa.

Stvar je ukusa, ali negirati holivudskim filmovima ideološki karakter potpuna je besmislica. Istovremeno se naveliko trubi o ruskim, socrealističkim filmovima kao ideološkim projektima. U čemu je razlika? Samo u tome što su socrealistički filmovi propagirali marksističku, a holivudski liberalnu ideologiju, pogotovo od šezdesetih na ovamo. Da ne govorimo o klasičnoj ideološkoj cenzuri u vreme ratova ili u doba senatora Mekartija, koji je putem Holivuda vodio pravi krstaški rat protiv pošasti komunizma, zbog čega su, recimo, Nikolas Rej i Orson Vels završili u Beogradu. Berlinski festival je bio holivudska ispostava za antisovjetsku propagandu. Tek nakon rušenja Berlinskog zida došlo je do "otopljavanja", kada su Rusi kao komični,simpatično zaostali likovi počeli stidljivo da se pojavljuju u američkim filmovima..nastavak

Dobro bi bilo da se bar pogleda film mada po nekima se vidi da ni sam tekst-kritiku nisu čitali. Samo komentare čitaju i polemišu a zapravo nigde veze sa temom. Što na umu to na drumu bez veze i smisla sa temom.

G-dine, nije prvi put gosn Tanasiću da se upušta u OPŠIRNE ANALIZE& ETIČKO-ESTETSKA obrazloženja razno-raznih WASP-ovskih "slikopisnih" franšiza, zašta po mom mišljenju nema nikakvog realnog uporišta, SEM kao jedna vrste estetske IGRE po principu l-art-pour-l-art i to je to!? Mislim da je to jedan legitiman pristup sa stanovišta estetike, ali ETIKE, eee, tu baš i nisam siguran!? Naravno, ne dovodim u pitanje etički credo g-dina Tanasića, ali tražiti ISTI ETIČKI credo u FRANŠIZAMA (PODSEĆAM, po "Vikipediji" franšiza je: "...kada kompanija (davatelj franšize) licencira svoje trgovačko ime (brand) i svoj način rada (sustav poslovanja) određenoj osobi ili grupi (korisniku franšize) koji se slaže da će poslovati u skladu s uvjetima ugovora (ugovor o franšizi). Davatelj franšize osigurava korisniku franšize podršku i, u nekim slučajevima, ima određenu kontrolu nad načinom poslovanja korisnika franšize...") je prosto SMEŠNO! No, za TAKVO "eticiziranje" franšize valja upitati gosn Tanasića, ne nas.